Mlade mame o djeci, bake o unucima,
fanovi o svojoj opsesiji, a ja o psu.
Sada mi je mnogo jasnije što se to dogodi s ljudima
kad dobiju psića-bebu.
Još nedavno sam pomalo zlobno komentirala
neke vlasnike pasa pa mi se dogodilo ono
na što me je čitav život upozoravala moja mama:
"Pljuni, u usta ti padne" (dalmatinska narodna).
Pokušavamo se priviknuti za zajednički život.
Pikica sa svojom dječjom naravi nameće nam neke probleme koje do sada nismo imali.
Neki dan sam je čitav dan vukla na nogavici kao zatvoreničku kuglu.
Jednostavno nije željela ni trenutak ispustiti moju nogavicu.
Pred kraj dana odjednom sam shvatila da u meni raste tjeskoba
i neka ljutnja kao da mi je netko oteo slobodu?!
Čitav život sam željela psa, ali kad su počele obaveze...
opa...tko to meni otima slobodu?!
No sve u svamu, čini mi se da će mi Pikica
ispričati više o meni samoj nego što sam ja ikada sama shvatila.
Kako se stalno mota među mojim stopalima,
u jednom trenutku sam je nehotice ugazila.
Zapravo ne do kraja. Zaustavila sam se
kad sam osjetila da mi je nešto pod nogama.
No to je bilo dovoljno da ona strašno jaukne.
Istog trenutka meni su poletile suze na oči.
Uzela sam je na ruke. Ona je cvilila, a ja plakala.
Nije se znalo tko je jadniji.
I, tada osjetih kako ona cvili i liže moje suze.
Ljudi, jeli to moguće?
Novi član obitelji unio je u naš dnevni raspored doslovno kaos. Istresao nas iz gaća. Pomalo smo umorni, ali mislim da nam je trebalo malo nepredviđenosti u životu.
Stariji sređeni bračni par bez djece i unuka, vrijeme lijepo isplanirano, dani dinamični i uspješni. Nakon nekoga vremena nastupi kolotećina. Ni prevalika ugoda dugotrajno nije dobra. Potrebno je malo adrenalina.
Naša Pika, što jest jest, diže adrenalin. Veterinara zabranio da se izlazi van dok ne dobije zadnje cjepivo, s obzirom da živimo u dijelu grada gdje ima puno pasa na koje vlasnici ne paze dovoljno dobro pa ima psećih bolesti.
Pika bi trčala, brza je ko strala i nemirna ko živa. Stan joj stvarno nije dovoljan. Teško joj je u kući, a i ja bih se rado šetala. Između ostalog, drug za šetnje mi je i falio i zato sam je i uzela. Tako se obje osjećamo zarobljene. Tko će izdržati još 3 tjedna.
Ne pišem blogove s obzirom da ona plaće ispred vrata od sobe dok ja pišem, a u sobu ne smije s obzirom da još nema higijenskih navika. Oprostite mi što vam se ne javljam. Moram Pikicu uspješno uvesti u svoj život.
Često mislim na sve vas.
Budite mi sretni.
Ljudi moji, ima svega: fotkica, pričica, zafrkancije, ludiranja... Ali s obzirom da spavam napreskokce kao da sam jučer rodila svoje dijete, namam snage sve to opisati. Molim poštedu i hvala svima koji
su nas obilazili.
Dok ovo pišem Pikica vrišti ispred vrata od sobe s kompičem . U sobu je ne mogu pustiti iz razumljivih razloga. Naime nema još neke uljudbene osobine i obilježava po stanu gdje joj se svidi.
Ja muku mučim s autoritetom. Niti sam druge u životu doživljavala autoritetima, niti to znam od drugih tražiti za sebe. Možete misliti kakva mi je pas škola.
Evo nekoliko fotkica dok je spavala.
Kad je budna nije moguće napraviti oštru fotku.
Kreće se brzinom munje u svom mogućim nepredvidivim smjerovima.
Ja sam Pika, zvana Pikica.
Imam 2,5 mjeseca i još sam beba.
Ovako sam izgledala kad su me unijeli u stan.Jednostavno sam morala zatvoriti oči.U trenu mi se život okrenuo naopačke.Odveli su me od maammmeee, sekkkeeee, dvoriiišššta i
mačketine, gazdarice, djeeccceee....Prvi put sam se vozila u autu. Groznih li zvukova. No bitno je da sam živu glavu izvukla.Ipak nije sve tako strašno, samo da se nova
gazdarica ne udaljava previše.Strašno se bojim da me i ona ne napusti i
onaj brkati što je s njom.Sve mi se čini da je dobro da zapamtim seku
i mamuuu
Tko zna da li ću ih ikada više vidjeti.Kako mi je mama lijepa. Pseći Buda.Kasnije se sve odvijalo brzo. Stalno su dolazili neki ljudi i mazili me. Ubrzo je stigla neka hrana koja mi se jako svidjela. Nije puno prošlo počeo je stizati i namještaj, suđe i sve to...Onda nisam znala kako im objasniti da trebam ono...pa sam u krajnjoj nuždi to učinila na pločicama.Mislim da to nije bilo najbolje za ostavljanje dojma, ali sve je prošlo bez izbacivanja iz kuće. Dobro sam prošla...Spustila se noć i malo sam se rastužila, ali...Sad ću na spavanje u pravi francuski krevet
koji ne moram ni s kim dijeliti.I, sve će biti u redu, ako gazdaricina ruka
bude stalno pokraj moga nosa.Ako bude i dalje ovako kao do sada, mislim da ću se pormiriti s tim da moram odrasti
i neću plakati za mamom i sekom.Budu li me maltretirali, javit ću vam hitno... Danas idem po Pikicu. Ipak smo se odlučili za psa. Čitav život želim psa a nikada nisam imala prilike za to. Glava mi je puna nepoznanica. Nadam se da će preživjeti nekoliko dana naše nespretnosti. Sad sam tako nestrpljiva da vam ne mogu puno pisati.
Idem po Pikicu.
U tijeku dana vidjet ćete tko se novi uselio u naš stan.
Držite mi fige da zbog neznanja ne napravim nešto krivo toj dvoipomjesečnoj bebi i da joj se mi svidimo.
Pozdrav.
Malo sam se zamorila.
Kako i ne bi. Oko mene se zgusnulo i moram obaviti neke poslove koji već dugo čekaju da ih riješim. Život me naučio da nije dobro imati puno neobavljenih poslova i obaveza jer to stvara nered u osobnom vremenu, a nered, dalje, zbrku na gotovo svim područjima života.
Da mi se to ne bi dogodilo, malo ću se fokusirati i na ono što sam odgađala.
Ne ljutite se ako se ne javim koji dan. Samo dan-dva pa se opet vidimo.
Budite mi dobri, vrijedni, pametni, BOGATI i DOBRI!
Pusa svima koji ipak navrate, a i vama ostalima.